Поводом све учесталијих напада штампаних и електронских медија који су усмерени на носиоце правосудних функција, а последњег у низу који је изражен у електронском издању дневног листа „Политика“ од 6. октобра 2025. године, у тексту под насловом: „Ослобађајућа пресуда за учесника насилних протеста“ и поднасловом: „Она је донела ослобађајућу пресуду студенту Димитрију Радовановићу“, испод кога је објављена фотографија судије која је донела првостепену пресуду, у коме се судија означава „делом српског правосуђа којим делује мрежа судија и тужилаца који не одлучују на основу закона, већ према личним и политичким уверењима, често усаглашеним са интересима страних структура и активистичких кругова“, као и да „случај Иване Рамић представља јасан пример онога што се дешава када се судијска дужност претвори у инструмент идеологије“, а веће Апелационог суда у Београду које је ту одлуку потврдило, означава као веће које „у јавности већ носи етикету „веће блокадера““, где се поред осталог наводи и да „последњих месеци постаје јасно да постоји читав слој кадрова у правосуђу који деле исти идеолошки код: школовани и подржани од западних структура они систематски раде на урушавању поверења у домаће институције. Њихов циљ није правна сигурност већ политичка контрола судских процеса“, те да „случај судије Иване Рамић открива дубински проблем српског правосуђа – губитак институционалне неутралности“, на који начин се судије које су одлучивале у предмету окривљеног Димитрија Радовановића, априори приказују као пристрасне, а њихове одлуке доводе у везу са „страним центрима моћи“,   

Друштво судија Србије, посебно ценећи нарочито сложене друштвене околности и потребу поштовања принципа поделе власти на законодавну, извршну и судску,  превасходно у циљу заштите права грађана и адекватног функционисања државних институција

О С У Ђ У Ј Е

Начин извештавања који не представља објективно извештавање јавности о догађајима о којима јавност има право да зна, већ спровођење негативне кампање против судске власти и конкретних судија, у којој се на непримерен и противправан начин, а пре свега без изношења правне аргументације изнете у критикованој судској одлуци и другачије аргументације, износе инсинуације и клевете на рачун судија и омаловажавају личности судија, грађани доводе у заблуду и наводе на погрешан закључак да судије поступају супротно закону и подстиче неповерење грађана у судство, осећај неправде и неоправданог гнева грађана према судијама. Објављеним текстом, узевши у обзир евентуалне јавне иступе поступајуће судије, јавност није обавештена о томе да ли је у предмету у ком је донета првостепена пресуда која је потом потврђена од стране Апелационог суда у Београду, поднет захтев за изузеће судије, нити да ли је одлучено о таквом захтеву и на који начин, а која информација би представљала могући основ за критику одређеног поступања, без напада на личност судије. На тај начин се, уместо успостављања друштвеног дијалога образложеном и правно утемељеном критиком судске одлуке и продубљивањем разумевања функционисања судства од стране грађана, доприноси заоштравању тензија у друштву.

П О Д С Е Ћ А

Људско достојанство, па тиме и достојанство судије, је неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите. Да би сваки грађанин имао право на правично суђење пред непристрасним судом, судија је у вршењу судијске функције слободан у заступању свога схватања утемељеног у законима, утврђивању чињеница и примени права и због тога није дужан да било коме, па ни другим судијама и председнику суда, објашњава своја правна схватања, утврђено чињенично стање и примену права, изузев у образложењу одлуке или када то закон посебно налаже.

Забрањен је сваки непримерени утицај на судију у вршењу судијске функције, а посебно кроз јавно излагање руглу личности судије, због незадовољства одлуком коју је донео.

 Законитост и правилност судске одлуке може да се преиспитује само у законом прописаном поступку од стране законом прописаних органа и нико други  није овлашћен да оцењује да ли је рад суда у складу са Уставом и законом.

Коментарисање и критиковање судске одлуке је дозвољено, под условом да је правно аргументовано и учињено без омаловажавања судије и суда.

П О З И В А

Све оне који учествују у јавном животу, да своја запажања о начину вршења судске власти, ограниче искључиво на ниво аргументоване анализе са професионалног аспекта поступања њених актера, с обзиром да у оквирима правне државе којој сви несумњиво теже, лична својства носилаца правосудне функције могу бити предмет провере само пред за то надлежним телима и искључиво у законом прописаном поступку.

Медије, да у поступку информисања јавности поштују правила о јавном информисању која обезбеђују и штите изношење, примање и размену информација, идеја и мишљења у циљу унапређивања вредности демократског друштва, спречавања сукоба и очувања мира, као и спречавања говора мржње и нетолеранције, на начин којим се не угрожава достојанство личности било ког грађанина Републике Србије, јер је то њихова законска обавеза.      

Судије, које јавно иступају да ради очувања поверења грађана у судство, затраже изузеће од поступања у предметима у којима би могао постојати утисак пристрасности у очима грађана.

Преузмите текст саопштења.