tickling-videos.net
All for Joomla All for Webmasters
fetish-latex.org
16. 07. 25

 Povodom ponovnog preseljenja beogradskih sudova, Društvo sudija Srbije izdaje sledeće:

S A O P Š T E Nj E

 Društvo sudija Srbije saznaje da će ovih dana otpočeti radovi na rekonstrukciji Palate pravde, zgrade u Savskoj ulici br. 17. To znači da će se iz Palate pravde prethodno iseliti krivična odeljenja sva tri osnovna suda u Beogradu, Višeg suda u Beogradu i njima odgovarajuća javna tužilaštva. Radovi, koji će se izvoditi najmanje dve godine, pretpostavljaju da se sudovi izmeste u druge zgrade u kojima će se, do okončanja rekonstrukcije Palate pravde, odvijati suđenja, rešavati parnični, radni, porodični i brakorazvodni sporovi, ostavinske i druge vanparnične stvari, sprovoditi sudska izvršenja, izdavati uverenja.
 
       Uz razumevanje potrebe za rekonstrukcijom Palate pravde, koja nije obnavljana od izgradnje početkom sedamdesestih godina prošlog veka, Društvo sudija Srbije podseća da je reč o trećoj selidbi beogradskih sudova počev od decembra 2009. godine i ukazuje na probleme koje prethodno treba rešiti na način odgovarajući i za sudije i sudsko osoblje i za građane, koji bi omogućio da beogradsko sudstvo, u kome je preko 60% od ukupnog broja svih sudskih predmeta u Srbiji, funkcioniše sa što manje poteškoća.
Funkcija sudova je zaštita sloboda i prava građana, između ostalog. Da bi pravna zaštita zaista bila pružena u razumnom roku i kvalitetno, neophodno je da sudije i sudsko osoblje imaju odgovarajuće radne uslove, a građani što lakšu fizičku dostupnost sudovima i sudnicama.
 
       Prema raspoloživim informacijama, krivična odeljenja sudova i tužilaštva biće preseljena u više zgrada u Beogradu od kojih je samo jedna adaptirana i prilagođena funkcionisanju suda. Posebno je zabrinjavajuće što se planira da, zbog preseljenja krivičnog odeljenja Trećeg osnovnog suda, kao i Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u zgradu bivšeg IV opštinskog suda na Novom Beogradu, građanska (parnična, radna, porodična, vanparnična, izvršna) odeljenja Drugog i Trećeg osnovnog suda u Beogradu, koja su od 2014. godine funkcionisala u toj zgradi, budu premeštena u višespratnu poslovnu zgradu "Beograđanka" u Masarikovoj ulici br.1. "Beograđanka", i pored svih prilagođavanja koja se planiraju, ne može služiti kao sudska zgrada.
 
       Najpre sama višespratnica, odnosno struktura prostorija na različitim spratovima na kojima je planirano da se nalaze prostorije Drugog i Trećeg osnovnog suda u Beogradu, ne predstavlja odgovarajući i dovoljan prostor za održavanje suđenja i prisustvo stranaka, nesmetani rad sudija i sudskog osoblja, ali i za njihovu bezbednost. Ta zgrada neće omogućiti ni odgovarajući prostor za rad sudskog osoblja sa strankama. Nije bez značaja ni podatak da će se sudske prostorije nalaziti na različitim spratovima iznad petog, zaključno sa osamnaestim, što podrazumeva obavezno korišćenje liftova koji se i sada čekaju po dvadesetak minuta i koji će biti vanstandardno opterećeni, pa je moguće da će se na njih čekati i duže, kao i da će oni češće biti u kvaru. To će za posledicu imati da ovi sudovi neće biti dostupni građanima koji u njima treba da ostvare ili zaštite svoja prava.
Da bi se ovaj problem rešio na način koji će najmanje destabilizovati funkcionisanje beogradskih sudova i ostvarenje pravne zaštite građana potrebno je da se beogradskim sudovima obezbedi primeren prostor, koji mora biti koliko-toliko fizički dostupan građanima i omogućavati da se suđenja odvijaju u odgovarajućim uslovima koji će omogućiti nesmetani rad sudija i sudskog osoblja i koji će očuvati i njihov i dignitet stranaka.
Osim toga, Društvo sudija ukazuje i na još jedan, ne manji problem. Premeštaj beogradskih sudova u vreme godišnjih odmora, u za to predviđenom neprimereno kratkom roku od mesec dana i bez blagovremenog obaveštavanja stranka o tome gde će se održati naredno, već zakazano ročište ili pretres, neminovno će dovesti do odlaganja, većih troškova i dužeg trajanja postupka.
 
       Stoga, Društvo sudija Srbije poziva Ministarstvo pravde da još jednom, bez ishitrenosti
 
  • predvidi i predupredi sve posledice koje će pratiti preseljenje sudova,
  • precizno razmotri mogućnosti preseljenja beogradskih sudova u primereniji prostor (primera radi, u zgrade koje su koristili raniji savezni organi),
  • da razmotri i mogućnost da se iz prostora koji je primereniji za rad sudova izmeste državne službe koje su trenutno u njima a čiji rad ne zahteva tako složene prostorno-organizacione i bezbednosne uslove koji su neophodni za funkcionisanje sudova,
  • odredi primerene rokove za preseljenje sudova i da time
  • obezbedi odgovarajuće radne uslove sudijama i sudskom osoblju beogradskih sudova u cilju ostvarenja kvalitetne pravne zaštite građana u razumnom roku.
       Budući da će građani, istovremeno i zajedno sa sudijama i sudskim osobljem, neminovno osetiti posledice još jedne seobe sudova, Društvo sudija Srbije poziva građane Beograda na razumevanje i strpljenje.
16. 07. 21
Beograd, 21. jul 2016. godine 
 
Društvo sudija Srbije i Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca sa velikom zabrinutošću prate situaciju u kojoj su se njihove turske kolege sudije i tužioci našle nakon pokušaja vojnog udara u Turskoj.
 
Tursko pravosuđe se poslednjih godina suočava sa velikim izazovima, na šta su u svojim brojnim obraćanjima evropskim institucijama, nažalost bezuspešno, upozoravala međunarodna strukovna udruženja sudija MEDEL i IAJ/EAJ, kao i Konsultativno veće evropskih sudija Saveta Evrope. Sudije i javni tužioci u Turskoj, koji su savesno i jednako prema svakom vršili svoju funkciju, trpeli su pritiske i pretnje, bili izlagani protiv svoje volje premeštajima (njih 9.000, od ukupno 15.000 koliko ih je u Turskoj, premešteno je samo u prethodne nepune dve godine) u više od hiljadu kilometara udaljena mesta, neosnovanim razrešenjima, a od 2014. godine čak i hapšenjima.
 
Obim akcija sprovedenih protiv sudija i tužilaca samo u danu kada je pokušan vojni udar – 2.745 sudija i javnih tužilaca je razrešeno i uhapšeno, a pripremljena je i nova lista za hapšenje još 2.000 sudija i tužilaca, uskraćivanje sudijama i tužiocima prava na odbranu putem zabrane kontakata sa advokatima, slučaj dvojice sudija koji su 18. jula doživeli srčani napad tokom davanja iskaza u sudskoj zgradi u Izmiru, ukazuju na osnovanu sumnju da se u Turskoj masovno krše ljudska prava i pritvorene sudije i tužioci nehumano tretiraju.
 
Neprihvatljivost vojnog udara protiv vlasti izabrane na demokratskim izborima ne može biti opravdanje za kršenje osnovnih prava, flagrantno urušavanje nezavisnosti pravosuđa i vladavine prava.
 
Društvo sudija Srbije i Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca izražavaju svoju solidarnost sa turskim sudijama i javnim tužiocima i pozivaju:
 
Turske vlasti da hitno oslobode sudije i javne tužioce za koje ne postoji osnovana sumnja za umešanost u vojnom udaru, kao i da poštuju vladavinu prava i ljudska prava.
 
Savet Evrope, njegovo telo Evropski komitet za prevenciju torture, te Komitet Ujedinjenih nacija protiv torture, kao i druge međunarodne organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava, da oforme timove stručnjaka i ispitaju na licu mesta zabrinjavajuću situaciju.
 
Evropske zvaničnike i institucije da najoštrije osude ugrožavanje nezavisnosti pravosuđa u Turskoj, apeluju na turske vlasti da poštuju međunarodnim pravom i ustavom zagarantovane principe na kojima počiva pravosuđe u demokratskom društvu i urgentno preduzmu sve raspoložive mere kako bi ubrzana i alarmantna erozija vladavine prava u Turskoj bila zaustavljena.
16. 07. 19
 S A O P Š T E Nj E
 
Povodom vesti da je Srbija prihvatila da smesti dva pritvorenika iz američkog vojnog zatvora u zalivu Gvantanamo na Kubi,
 
Društvo sudija Srbije smatra da javnost treba da bude upoznata sa statusom u kojem se u Srbiji nalaze ta lica, koja su strani državljani (da li se protiv njih vodi kakav postupak ili je postupak okončan, da li je reč o osuđenim ili pritvorenim licima), iz kojih razloga i do kada će ta lica biti ograničena u slobodi kretanja i po kom pravnom osnovu. Ovo stoga što je pravo na slobodu osnovno ljudsko pravo garantovano Ustavom Srbije, Evropskom konvencijom za zaštitu osnovnih prava i sloboda i brojnim drugim međunarodnim konvencijama, koje su sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i predstavlja temelj vladavine prava i pravne sigurnosti, zbog čega se niko takvog prava, ni delimično, ne može odreći.
 
Društvo sudija Srbije ukazuje na brojne štetne posledice koje mogu proisteći iz eventualnog kršenja ljudskih prava – na unutrašnjem nivou, tolerancija na kršenje osnovnih sloboda preti uobičajavanju takve prakse i potkopava temelje pravne države; dok bi na međunarodnom planu, posebno pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, Srbija mogla biti prepoznata kao zemlja u kojoj se osnovna ljudska prava i slobode ne poštuju, zbog čega bi mogla da bude oglašena odgovornom zbog kršenja ljudskih prava.
 
Zato Društvo sudija Srbije poziva predstavnike izvršne vlasti da javnost obaveste o svim navedenim pitanjima i saopšte po kom konkretnom pravnom osnovu su u Srbiju upućeni pritvorenici.