tickling-videos.net
All for Joomla All for Webmasters
fetish-latex.org

Саопштење МЕДЕЛ-а о уставној реформи у Србији

18. 06. 08

САОПШТЕЊЕ МЕДЕЛ-a О УСТАВНОЈ РЕФОРМИ У СРБИЈИ

 

У светлу процеса уставних измена у Србији у делу који се односи на судство и тужилаштво

Имајући у виду предложена решења у Нацрту амандмана на Устав Републике Србије и Нацрт уставног закона од 13. априла 2018. године

Подсећајући на неоправдано нарушавање владавине права спроведено 2009. године реизбором свих судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца и 2011/12. године током ревизије реизбора

Подржавајући Мишљење Консултативног већа европских судија од 4. маја 2018. године

 

МЕДЕЛ – Европско удружење судија и тужилаца за демократију и слободе, наглашава следеће:

 

  1. Достигнути ниво независности судија и судства и самосталности тужилаца и тужилаштва не сме се умањивати. Независност судства и самосталност тужилаштва треба да буде заштићена и унапређена на највишем могућем нивоу, у складу са стандардима (acquis) и најбољом европском праксом.
  1. Начела поделе власти и независности судства су основа демократског друштва којим управља владавина права. Начело функционалне аутономије у односу на извршну власт, односно начело независности тужилаштва предуслов су за независно и ефикасно правосуђе.
  1. Као што је наведено у Препоруци CM/Rec(2010)12 Комитета министара државама чланицама о судијама: независност, ефикасност и одговорност, одлуке које се тичу избора и каријере судија требало би да се заснивају на објективним критеријумима унапред прописаним законом или од стране надлежних органа. Такве одлуке би требало да се засновају на заслугама, имајући у виду квалификације, вештине и способности потребне за решавање случајева применом закона уз поштовање људског достојанства. Не сме бити никакве дискриминације против судија или кандидата за судијску функцију. 

Устав би требало да обезбеди да правосудним саветима, независним од извршне и законодавне власти, буде поверено да именују судије и тужиоце на основу њихових стручних способности и личног интегритета на начин, у поступку и под условима предвиђеним законом, који обезбеђује независност судства и приступ судијској функцији свима без дискриминације. Као што је наведено од стране Венецијанске комисије у њеном Извештају о независности судских система од 12-13. марта 2010. године: „да је одговарајући начин обезбеђивања независности судства тај да независни судски савет има одлучујући утицај на одлуке о именовању и каријери судија.“ 

  1. Чланови правосудних савета, имајући у виду фунционисање ових тела у Србији, не би требало да буду активни политичари, представници скупштине, извршне власти или управе. Морају бити бирани на основу њихове стручности, искуства, разумевања судијског живота, капацитета за дискусију и културе независности. Процес избора чланова правосудних савета и функционисање савета не сме дозволити никакве уступке парламентарној већини или притиску извршне власти, и требало би да буде ослобођено било које врсте потчињености интересима политичких партија, како би могао да штити вредности и основне принципе правде. Одредбе које регулишу разрешење чланова правосудних савета требало би да обезбеде члановима довољне гаранције њихове независности прописивањем могућих разлога за разрешење.

a. Високи савет судства (ВСС) би требало да буде састављен од непарног броја чланова, од којих би већина биле судије изабране од стране њихових колега. Одредбе које предвиђају распуштање ВСС-а у случају да не донесе одлуку би требало брисати.

б. Високи савет тужилаца (ВСТ) би требало да задржи састав са већином тужилаца изабраних од стране њихових колега.

  1. МЕДЕЛ са много забринутости гледа на укључивање у Устав одредбе којом се предвиђа законско уређење начина којим се обезбеђује јединствена примена права.

У Мишљењу број 20(2017) Консултативног већа европских судија („О улози судова у уједначеној примени права“) јасно је наведено да „потреба за обезбеђивањем уједначене примене права не би требало да води крутости и неоправданом ограничењу развоја права нити угрози начело судијске независности“ и да је „превасходно [je] улога врховног суда да разреши сукобе судске праксе и да обезбеди уједначену и усаглашену примену закона као и да прати развој права кроз судску праксу“.

МЕДЕЛ захтева да било који усвојени начин мора обезбедити да само виши суд, поштујући одговарајући поступак и без спољних утицаја, може одлучити о уједначеној примени права под критеријумима који, како је наведено у цитираном мишљењу „би требало да прате јавну функцију врховног суда да чува и унапређује уједначеност судске праксе и развој права“ и штитећи могућност одступајућих одлука када би „прецизна и детаљна анализа довела до закључка да се околности и контексти случајева међусобно не преклапају“.

  1. Начин на који су основи за разрешење судија формилисани угрожава начело непреместивости судија и потенцијално је веома опасно по судску независност. Одредбе о основама за разрешење судија и тужилаца изискују снажне и јасне примњиве законе како би се прецизирало како специфично неприхватљиво понашање које може довести до разрешења, тако и поступак који се мора спровести.
  1. Начело непреместивости судија подразумева не само судијски пристанак на премештај, већ и на упућивање (привремена мера) у други суд и требало би да буде обезбеђено у оба своја аспекта (трајном и привременом).
  1. Судији треба да буде гарантовано право на правни лек против одлука ВСС-а.
  1. Избор свих јавних тужилаца у скупштини обичном већином, као и јака хијерархијска структура могли би да створе утисак да су јавни тужиоци носиоци политичког мандата. Утисак политичког мандата и политичке контроле над тужилаштвом би требало избећи.

 

Преузмите Саопштење МЕДЕЛ-а.