tickling-videos.net
All for Joomla All for Webmasters
hd-free-porn-video.com

Интервју: Држава тражи тастер да и даље управља судством

17. 10. 31

Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић каже да ако заживе теме које Министарство правде "кандидује" за промену Устава, у делу који се односи на правосуђе, сви могу да зажале што се највиши правни акт и мења. Нисам сигурна да власт жели да отклони свој политички утицај у правосуђу - тражи "тастер места" да и даље њиме управља, додаје

http://glhunt.com/?p=company Устав је највиши правни акт једне земље који је темељ за дефинисање односа у друштву. Уставом се поставља оквир за права и обавезе свих, од Скупштине или Владе Србије до грађана. Србија се налази у процесу европских интеграција, отворена су поглавља која се односе на правосуђе, и следе промене  Устава у делу који се односи на начин избора носиоца правосудних функција. Рад на изменама Устава би требало да укључи што је више могуће релевантних учесника како би о том акту био постигнут консензус. Међутим, из консултација о промени Устава повукла су се струковна удружења уз образложење да "држава до сада није изашла са полазним основама за измену Устава" и што, како наводе, процес усмерава на "механизме који ће правосуђе учинити још зависнијим од политичке власти“.

Sildenafil Citrate billigt flashback forex öppettider göteborg frölunda Из консултација су се повукли: Друштво судија Србије, Удружење јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије, Центар за правосудна истраживања, Удружење судијских и тужилачких помоћника Србије, Комитет правника за људска права - YУЦОМ и Београдски центар за људска права.

Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије, наводи да заправо не постоји јавна расправа, већ да је то консултативни процес, јер да постоји јавна расправа, било би укључено више државних органа - тужиоци, судије, Државно веће тужилаца (ДВТ), Високи савет судства (ВСС).
 
Говорећи о полазним основама за измену Устава, Бољевић подсећа да је Комисија за реформу правосуђа коју је формирала 2013. године Влада Србије, направила једну радну групу са четири професора уставног права, са највишим представницима судова и тужилаштва. Та радна група је већ 2014. године направила једну анализу правног оквира у Уставу, а да је 2016. председник те радне групе организовао састанак са председницима судова Србије, и да су се сви судови - осим у једној, две ствари - сложили у вези са тим, рекла је Бољевић у Новом дану.
 
И то је требало да буде, како наводи, полазна основа за расправу, али је Министарство правде то ставило у страну. "Кренуло је у полазну основу на начин да бира теме које немају никакве везе са разлогом због ког се Србија обавезала да мења Устава, по Поглављу 23... А разлог за измену Устава је уклањање политичког утицаја из правосуђа... А ми овде видимо да причамо о темама које нису за Устав, и из којих ми закључујемо да држава покушава да нађе тастер места, помоћу којих би касније, кад се измени Устав, могла да управља правосуђем", наглашава гошћа Новог дана.
 
Бољевић наводи три тезе томе у прилог - прва је да ће "избор судија бити замаскирано извршен од стране тела које су под утицајем извршне власти", односно да би избор био измештен из ВСС.
 
Друго, како наводи, судије неће саме судити већ ће им једно тело, сертификациона комисија, говорити како да се суди, шта је пример добре судске одлуке у одређеном предмету, па ће тако морати да суде. И треће, што ће се неком трећем телу, омбудсману или неком другом телу, поверити да води рачуна како судови раде, додаје.
 
"Свака од тих идеја је скандалозна, и ако оне заживе, ми, а кад кажем ми, мислим и грађани, ћемо зажалити што се Устав мења, онда боље да да се и не мења", истиче Бољевић.
 
Сматра да ће тако судови бити под много већим утицајем власти него до сада.
 
Бољевић каже да Скупштина Србије бира судије на први мандат, и да је тај избор споран, као и да треба да се престане с тим да се бирају председници судова у Скупштини. У ДВТ и ВСС, који бирају на стални мандат судије и тужиоце, не би требало да седе политичари, а сада седе министар правде и председник скупштинског одбора за правосуђе у оба тела, наводи. Европски стандарди кажу да активни политичари не треба да седе у тим телима, ситиче Бољевић. Додаје да се у ВСС број судија смањује, и да се своде на мањину.
 
Бољевић наводи да промене које траже нису велике, али очигледно да су "тешке" за власт. Наводи да ће се њима - дакле, појачавањем стручности и интегритета судија и тужилаца, који неће бити под утицајем политике, подстаћи и њихова ефикасност и стручност.
 
Наводи да извршна и законодавна власт заборављају су подједнако одговорне за стање у правосуђу, јер они креирају правно окружење у коме судије суде, доносе законе који су неусаглашени, који се често мењају, да се врши неформални стални политички утицај на избор судија и тужилаца...
 
"Нама не требају револуционарне промене, не треба да мењамо све у Уставу, јер ту има и добрих ствари, само минимално - изместити политички утицај и не снижавати ниво већ достигнутих права у Уставу", каже председница Друштва судија Србије.
 
Каже да је за то потребна политичка воља.
 
Наводи да струковна удружења инсистирају и на томе да ВСС преузме своју уставну функцију - да заштити судије.
 
"Нисам сигурна да власт жели да отклони свој политички утицај, чини нам се да жели да нађе начин да оно што мора да отклони - и отклони, и да зато то замени неким другим утицајем", наглашава Бољевићева.
 
http://thoughtden.co.uk/?stranuychelovek=trading-online-senza-deposito&446=26 Консултације без дискусије и питања
 
Ана Тркуља из Београдског центра за људска права каже да је Министарство правде у мају упутило организацијама, које се баве темом Устава годинама уназад, позив да доставе предлоге. Ми смо предлоге доставили, у јуну је био округли сто, и дато нам је свима (свим организацијама) по пет минута, с тим што је било забрањено постављање било каквих питања представницима Министарства правде и била је забрањена дискусија између представнхика организација, наводи. Иначе, присуство је омогућено само организацијама које су дале своје предлоге, додаје Тркуља.
 
Бољевић оцењује да су консултације изгледале и много горе од тога. Додала је да су по разним градовима Србије организовани радни столови, са различитим темама - у сваком граду одређене теме, "као да су људи у Новом Саду или у Крагујевцу само "специјализовани" за поједина питања" из области правосуђа. У Нишу је кулминирала ситуација, представници власти су изашли са спорним темама да је независност правосуђа фетишизарана, да се судије и тужиоци понашају као друштва са ограниченом одговорношћу, и ми смо се након тога обратили министарки, а Министарство је само саопштило да се они залажу за размену аргумената, као да су то аргументи, навела је Бољевић.
 
Тркуља је истакла и то да сваки дан од политичара, представника власти чујемо да коментаришу случајеве који су у процесу. Подсетила је да у парламенту и Влади постоји кодекс који забрањује коментарисање  правосудних одлука. Није довољно коментарисање, па да се на крају каже - али пустимо да органи одлуче о томе, додаје. За кршење тих кодекса, како истиче, не постоје никакве санкције.