Штампа 

Правосудни систем је доведен до апсурда

17. 09. 11

follow rencontre snapchat 18+ На папиру пише да су судије независне, али ми сви знамо да то није тако, изјавила је ФоНету председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић и оценила да појединци, који одлуче да неће да се плаше, дају "илузију" да у правосуђу још има људи од интегритета.

broker opzioni binarie trading Поводом почетка расправе о уставним и променама у правосуђу, у складу са Акционим планом за поглавље 23, Бољевић је поручила није мали број оних судија који раде свој посао без велике приче.

source site Као саговорница у серији интервјуа "Европа без рукавица", она је одлучна у оцени да "систем не сме да функционише на бази личне одлуке судије да ће бити храбар, јер се тако не успоставља владавина права".

follow link У контексту чињенице да се скоро две деценије правосуђе "реформише" и да се у јавности постављају махом иста питања о функционисању судства, Бољевић је указала "да смо неколико година раније трчали у месту, а да сада идемо уназад".

watch source site Министарство избегава тему независности судства

see url Осврћући се на прошлонедељни Округли сто Министарства правде о стручности судија и положају Правосудне академије, она је констатовала да то нису кључна питања за правосуђе, већ је то "независност", али ту тему "Министарство избегава".

"Да ли је почела дебата о променама Устава према Акционом плану за Поглавље 23, не знам, али држава која жели да има владавину права мора са више поштовања да организује разговор са струковним удружењима и организацијама цивилног друштва", нагласила је Бољевић.

Она сматра да је држава дужна да окупи све релевантне институције, почев од Скупштине и њених радних тела, па до струке, како би уставне промене добиле оквир консензуса.

Оно по чему се разликује положај струковних удружења судија и тужилаца, овог пута је у томе да имају подршку свих релевантних невладиних организација и да практично наступају јединствено према држави, истакла је Бољевић.

"То заједничко деловање није до сада постојало у српском друштву", подсетила је она и предвидела да ће "ову јединствену ситуацију и наше ставове ресорно министарство морати да узме у обзир".

На округлом столу представници Министарства су обећали, што није објављено, да ће овога пута текст промена Устава у области правосуђа, пре слања Венецијанској комисији, бити понуђен на увид јавности и да ће се о томе организовати још пет дебата, рекла је Бољевић. 

Упркос томе што није уверена баш у такав развој догађаја, она и само обећање види као мали помак, имајући у виду да нико ни из струке, ни из невладиних организација, не зна шта Министарство правде мисли о променама у правосуђу, а нароћито о независности судија. 

"Бојим се само да не будемо злоупотребљени, па да представници Министарства пошаљу нацрт надлежним телима Европске уније и кажу 'ево ово је последица јавне расправе са струком и невладиним сектором', а да ми немамо појма шта тамо пише", предочила је Бољевић. 

source link Држава жели ваниституционално да утиче на избор судија

Она има утисак да "представници државе желе на мала врата да провуку другачији начин да се утиче на избор судија, уколико буде укинута одредба да их бира Скупштина Србије". 

Бољевић упозорава да Правосудна академија никако не може да буде уставна категорија, као што се намеће, и напомиње да су промене Устава нужне, према Поглављу 23, управо из разлога потпуне независности судова и самосталности тужилаштва. 

"У реду је да разговарамо о стручности и грађани имају право на стручног судију", објаснила је она, "али је, пре свега, потребан судија са интегритетом". 

 "А баш је то тема коју Министарство правде стално заобилази и, што је највећи штос, ми и не знамо шта о томе стварно мисле", поновила је Бољевић. 

Она указује да представници Министарства снажно инсистирају на значају Правосудне академије и објашњава да им у томе помаже бирократски приступ ЕУ, која прави једноличне моделе уређења правосуђа за све земље које још нису чланице. 

Бољевић "има утисак да ће се, кроз селекцију полазника Правосудне академије, јер држава има и формални и фактички утицај на рад Академије, утицати ванинституционално на то ко ће бити судија".

follow url Судије систематски праве дежурним кривцима

Будући да је и сама суткиња, она сматра да су све досадашње реформе правосуђа предузимане без икакве жеље и воље да се оно учини независним.

Осврћући се на истраживање Друштва судија и ЦеСИД међу судијама, Бољевић је апострофирала поражавајућу чињеницу да су саме судије у одговорима устврдиле да уопште нису независне. 

"Били су брутално искрени и отворени", оценила је она и предочила да је "професија годинама уназад систематски таргетирана као дежурни кривац за све што се дешава у друштву и правосуђу и да је као мета непрестано у одбрамбеном ставу". 

"Априла 1997. више од 600 судија је било присутно у Палати правде на оснивачкој скупштини Друштва. Тај додгађај говори да, и када немате неке посебне уставне гаранције, можете да покажете да сте независни", подсетила је Бољевић. 

source link Вучинић пример политичких притисака на правосуђе

На питање да ли је случај судије Владимира Вучинића метафора притиска на судије, она је одговорила да је тај "случај парадигматичан и да је правосуђе много изгубило одласком Вучинића у адвокате". 

"Његов пример је очигледан како се врши политички утицај на правосуђе и судије. Заправо је он истеран. На крају јесте доказао да је био у праву, али је отишао знајући да ће, чак и да докаже исправност свог става, бити измишљено нешто друго, као начин да га истерају", објаснила је Бољевић.

Према њеним речима, "тај случај је добро описао стање у нашем правосуђу и ставио велики белег на Високи савет судства, који није заштитио судију". 

У одговору на питање како, као суткиња, доживљава учестале позиве политичара правосудним органима да делују, као на пример у слућају Сергеја Трифуновића и афере "уринирање", Бољевић каже да би "неке ствари биле смешне, да нису тужне". 

Илуструјући начине притисака на судство и судије, она објашњава да су "телефонски позиви" мање заступљени, а да се суштински утицај дешава када се јавно каже: "Полиција је свој посао завршила, тај је извршио кривично дело, а сада је на суду и тужилаштву да то докажу". 

"У тим тренуцима стварно имам порив да кажем: 'Ако је тако, укините и суд и тужилштво, па нека полиција буде и суд и тужилаштво'", поручила је Бољевић. 

На питање да ли се то дешава зато што политичари не знају шта је чији посао, Бољевић узвраћа "да су то ноторне ствари и да је то итекако порука" .

"Када се каже 'полиција је завршила посао, открили смо учиниоца', то је порука тужилаштву да би требало да оптужи, а суду да би требало да осуди", објаснила је Бољевић. 

http://colombiatourstickets.com/?viowq=priere-pour-rencontrer-la-femme-de-sa-vie&e7f=31 Уставне промене не могу бити усвојене без јавне расправе

Она има утисак да је у правосуђу "сада најтеже", не само зато што су судије "најмање поштоване", већ и што је "сам систем доведен до апсурда". 

Бољевић указује да је кључни криитеријум успеха судије број предмета и ефикасност, без садржине.

"Свему доприноси и честа промена законских решења. Па Закон о судијама, који је недавно промењен, од 2008. године измењен је 15 пута", подсећа Бољевић. 

Враћајући се на актуелну расправу о уставним променама, Бољевић није сигурна да ли учешћем на дебатама, које се не баве кључним проблемима, "даје легитимитет јавној расправи која не постоји", али објашњава и "да нећете успети, ако не покушате". 

Она је подсетила да је Друштво судија припремило своје предлоге промена Устава у домену правосуђа, као и стручну критику решења која су стигла из цивилног сектора и неких других 

организација. 

Према њеном ставу, промену Устава, иако је Акционим планом предвиђена за крај године, требало би ипак одложити, јер је "ово прекратак рок да би се један тако важан акт успешно променио". 

"Нама је јасно да добар Устав не може бити донет до краја године, јер је, поред квалитетних решења, потребно спровести и суштинску јавну дебату и постићи што је могуће већу сагласност, кроз сучељавање мишљења", закључила је Бољевић.

--

Интервју преузет са сајта Н1