tickling-videos.net
All for Joomla All for Webmasters
fetish-latex.org

Шта је спорно око измена Устава

18. 01. 30

watch У наставку преносимо стручни текст Драгане Бољевић, председника Друштва судија Србије, објављен у четвртом броју билтена правника-практичара Колега.

casper kat dating fanfiction  

click here Пре свега, треба нагласити да нису струковна удружења судија и тужилаца тражила да се Устав измени. На измену Устава ради отклањања политичког утицаја на правосуђе, и то до краја 2017. године, обавезала се Влада. Комисија за реформу правосуђа, коју је изабрала Влада још 29. новембра 2013. године, оформила је једанаесточлану радну групу, чији су чланови били и четворо професора уставног права, а председник Драгомир Милојевић – председник Врховног касационог суда. Задатак радне групе био је да изради анализу уставног оквира у циљу искључења Народне скупштине из процеса избора председника судова, судија, јавних тужилаца, односно заменика јавних тужилаца, промене састава Високог савета судства и Државног већа тужилаца у циљу искључења законодавне и извршне власти из чланства у овим телима, уз предвиђање правосудне академије као обавезног услова за први избор носилаца правосудних функција. До септембра 2014. године радна група је израдила Правну анализу уставног оквира о правосуђу у Републици Србији, којом је одговорила на наведене задатке. Једино је у погледу уређења Правосудне академије радна група подржала став који је 2. априла 2014. године заузела Радна група за реформисање и развој Правосудне академије да Правосудна академија као обавезан услов за први избор судија и јавних тужилаца може бити стратешки циљ остварив тек после темељне реформе концепције Правосудне академије која до тада ни не треба да постане уставна категорија.

http://inter-actions.fr/bilobrusuy/5264 Правну анализу представио је председник Врховног касационог суда и радне групе на састанку са свим председницима судова у Србији 29. новембра 2016. године, претходно затраживши од сва четири апелациона суда, као и од свих судова републичког ранга, да се о њој изјасне. На састанку се искристалисало да закључке Правне анализе, осим уз неколико допуна (као што је поновно подизање услова за разрешење носилаца правосудних функција на ранг Устава) и пар изузетака (посебно у вези са тим да ли министар треба да буде члан судских савета) прихвата цело правосуђе. Стога је било логично да ова Правна анализа, уз одређене допуне и разраду, постане званична платформа са које би могла да отпочне јавна расправа о изменама Устава. Међутим, Министарство правде у потпуности је занемарило и склонило од очију јавности наведену Правну анализу.

Hai bisogno di ulteriori informazioni su questa impresa? Contatta pure l'impresa go Srl tramite i recapiti che trovi qui nella sua scheda.Da anni Уместо тога, у мају 2017. године, Министарство правде позвало је струковна удружења и организације цивилног друштва да доставе своје коментаре и предлоге за измену Устава у делу који се односи на правосуђе. Оно само међутим није формулисало ни изнело своје полазне основе за измену Устава. Позиву се одазвало до 30. јуна 2017. године, и своје писане доприносе доставило, шеснаест удружења, укључујући и Друштво судија. Писани доприноси ових удружења показали су да сви деле суштински сличне ставове о уставном положају судства као и Радна група Комисије за реформу правосуђа.

mujeres solteras villahermosa Ставове који драстично одступају од осталих и угрожавају независност правосуђа, који су се могли препознати у појединим иступањима представника министарства правде, једино је изложила новоформирана мрежа тзв. Ролан. Та „мрежа“ залаже се за слабљење принципа непреместивости судије, учешће председника Републике у поступку именовања судија, увођење судске праксе као извора права, у складу са законом (што би значило формирање сертификационе комисије коју би чинило десетак судија највиших судова, „потпомогнутих“ професорима права и адвокатима, са задатком да одабирају судске одлуке које би у одређеним случајевима постале обавезујући извор права), за обуку у Правосудној академији као једини начин стицања стручности и предуслов за избор на правосудну функцију (што избор носилаца правосудних функција суштински измешта из савета и поверава га Академији). Посебно су маркантни њени предлози који се односе на потпуну измену концепта судског и тужилачког савета, у смислу измене њиховог састава, искључења председника највишег суда из чланства, забране да председник буде судија тј. тужилац, смањења броја чланова са 11 на 10, а броја чланова из реда судија, тј. тужилаца са 7 на 5, давања „златног гласа“ председнику (тј. два гласа онда када је гласање изједначено), сужавање надлежности савета.

go here На „консултативни“ састанак одржан 21. јула 2017. године позвана су само удружења која су доставила своје писане предлоге и обавештена да за своја излагања имају по пет минута, да размена аргумената међу учесницима није предвиђена и да је то уједно и последњи састанак такве врсте. Суочено са реакцијама на овакав неприхватљив приступ расправи о изменама Устава, министарство је ипак, од септембра до средине новембра, одржало још пет округлих столова. Међутим, овај процес ни у наставку, иако га је Министарство правде тако означило, није имао карактер јавне дебате. Супротно разлозима због којих се приступа изменама Устава, за сваки од ових догађаја Министарство је одредило теме које нису представљале уставну материју, нити су у вези са јачањем независности правосуђа. Учесницима до краја није пружена прилика да размене идеје и мишљења.

source site Ток ових „округлих столова“ често је био отворено омаловажавајући и увредљив, не само према учесницима, већ и према судијама и тужиоцима уопште. Због изјава представника Министарства правде да је укидање слободног судијског уверења прво што ће бити урађено приликом измене Устава, да се судије и тужиоци залажу да правосуђе буде „друштво са ограниченом одговорношћу", "занатска радња" која ће да одлучује о људским судбинама како се њима "ћеифне", да је независност судства фетишизирана и идеолошки мит, да независност какву судије имају у Србији, а посебно какву траже, не постоји нигде на свету, да су предлози судија и тужилаца смешни, Друштво судија се 17. октобра 2017. године обратило министарки правде. Уместо ње, нажалост, одговорио је њен помоћник, један од „аутора“ таквих изјава, да је Друштво судија против транспарентне размене аргумената.

Ток ових „округлих столова“ често је био отворено омаловажавајући и увредљив, не само према учесницима, већ и према судијама и тужиоцима уопште. Због изјава представника Министарства правде да је укидање слободног судијског уверења прво што ће бити урађено приликом измене Устава, да се судије и тужиоци залажу да правосуђе буде „друштво са ограниченом одговорношћу", "занатска радња" која ће да одлучује о људским судбинама како се њима "ћеифне", да је независност судства фетишизирана и идеолошки мит, да независност какву судије имају у Србији, а посебно какву траже, не постоји нигде на свету, да су предлози судија и тужилаца смешни, Друштво судија се 17. октобра 2017. године обратило министарки правде. Уместо ње, нажалост, одговорио је њен помоћник, један од „аутора“ таквих изјава, да је Друштво судија против транспарентне размене аргумената.

 

Преузмите текст из билтена.