Штампа

Друштво судија упутило процедуралне предлоге Народној скупштини

19. 06. 11

Поводном седнице Одбора за уставна питања и законодавство Народне скупштине Републике Србије заказане за петак 14. јун 2019. године са темом: Разматрање Предлога за промену Устава Републике Србије, који је поднела Влада Републике Србије 30. новембра 2018. године, имајући у виду важност питања које ће одбор разматрати, као свој допринос легитимности овог важног процеса, Друштво судија Србије доставило је Народној скупштини процедуралне предлоге које можете прочитати у наставку.


 ПРОЦЕДУРАЛНИ ПРЕДЛОЗИ

Будући да су раздвојени временски моменти који се тичу доношења одлука Народне скупштине о:

несумњиво се ради о два засебна правна акта, што произлази и из члана 143. Пословника Народне скупштине. Наиме, према члану 143. став 4. скупштинског Пословника, први акт је предлог за промену Устава и о њему се само расправља, без могућности измена. Када предлог за промену Устава буде усвојен, надлежни скупштински одбор утврђује предлог акта о промени Устава, с образложењем, у вези са којим нема ограничења у погледу могућих измена, тј. измене су могуће. Уз предлог акта о промени Устава, одбор утврђује и предлог уставног закона и предлог одлуке о референдуму.

Из чињенице да надлежни одбор треба да изнедри веома компликоване правне акте, од највећег значаја за државу, који захтевају високу стручност и што шири друштвени консензус, било би логично да одбор формира своју стручну комисију, тј. радну групу.

С тим у вези, из чињенице да одбор утврђује предлог акта о промени Устава произлази да нацрт акта (нпр. четврта верзија од 11.10.2018. године, тј. Нацрт амандмана на Устав Републике Србије који је сачинило Министарство правде) који је одбору доставила Влада 30.11.2019. године не треба да буде непромењив за одбор. Ако би се сматрало да скупштински одбор није властан да мења нацрт акта, или да сачини сасвим другачији, тиме би било поништено начело поделе власти и Народној скупштини онемогућено да сама доноси највиши правни акт земље.

Стога Друштво судија сматра да је неопходно да Народна скупштина у првој фази, односно Одбор за уставна питања и законодавство, приликом доношења одлуке о приступању промени Устава, пође од Акционог плана за поглавље 23 и циља због ког се приступа промени - а то је деполитизација правосуђа.

Друштво судија сматра да је неопходан, и стога и предлаже, редослед поступака према коме би:

 

НАПОМЕНЕ У ВЕЗИ СА УСТАВНИМ ЗАКОНОМ

У вези са Уставним законом, чија се уставност не може испитивати према заузетом ставу Уставног суда, иако се он доноси по другачијој, лакшој, процедури, неопходно је знати да он није само технички документ. Стога би Одбор за уставна питања и законодавство Народне скупштине требало да и рад на Уставном закону повери својој напред поменутој радној групи.

Поучени искуством од 2009. године, када је реизбор свих судија и јавних тужилаца „уведен“ управо Уставним законом и када је скоро 840 судија и 220 тужилаца противправно разрешено, и Уставни закон би морао, пре усвајања у Народној скупштини, бити послат на експертизу Венецијанској комисији, која се о њему досад није изјашњавала.

 

Залажући се од свог настанка 1997. године за оптимална и примењива решења у нашем правном систему, примерена европским стандардима и правној традицији и могућностима Републике Србије, Друштво судија Србије изражава спремност за свако разјашњење и учешће у јавној расправи.

 

Преузмите текст дописа.